moja svaštara

 

 

Cico mico sto to radiš? Sve se miješ, sve se gladiš. Miješ lice i brkove, valjda nečeš u svatove?

 

E tako je bilo dok smo bili mali. A sad kad smo narasli sad ide križič kružič.

Križič ja kružič oni

 

                o x o

 

 

               x o x

 

 

               x x o

 

 

čik pogodi jel uvjek tako. Narafski da je. Križič uvjek gubi. Oš neš križič postaje križ= veeeeeliki gubitnik. No dragi križič jesmo te lijepo upozoravali da bu sve tak završilo. I kaj sad?

 

 

Križ i dalje ne kuži kružič. Zapravo, kuži kuži al ne želi priznat. Teško križu oostat krug.

A križ i dalje ostaje križ, Solira, jamra sebi u bradu........ect, ect.

 

 

 

Pa pa đenja

BEEELJ

 

Dober dan velim ja vama.

A dali je dobar i meni to je vec drugi par opanaka.. Sjedim ja tako u nasem novom uredu,i dalje radim za cavle i to ne jako dugacke. I kaj sad sa tim cavlima.

E imam ja ideje kak njih iskoristit. Recimo strefit gospoju koju voli krast i lagat, ili mozda igrat pikado a za metu zemit Adolfa.

Ili mozda hm, e to vam ipak nebum velila. Brr morti bi neke face kojih se tice mogle procitati ovo moje srackanje i prepoznat se. Daklem draga ckomi. Psst, nemoj nikom reci di si i kaj si.

 

Hehe,veselo vece svakodnevno. I ubuduce sam stalni gost ovdje samo mi treba malo inspiracije.

I narafski za kraj ev vam BEEELJ

 

 Nemoras biti odma kineski zid al daj se zgradi bar pol metra. Mislim sad je fakat dost otvorenosti i ranjivosti. Ajmo dizi se da ti ja nebi dala po tamburi.Pendrek marjanov, u piksu marmelade, trebam taj hebeni zidic da napokon opet u miru spavam. Ajte k vragu sve nocne more, sic od mene. Ko vam je dao dozvolu da me maltretirate, ko vam je dao dozvolu da mi se ulogorite u glavi i stvarate mi paranoju.

Ma tko vam je samo dao dozvolu??!!

 

 

 

 Taman si cova lijepo pomisli bas mi je dobro, ide mi sve od ruke, a kad tamo kukac. I to jos kakav kukac, velike oci, cube ko u zmaja i naravski rigaju vatru. A usi, usi katastrofa, ni opisat se neda koja rugoba. Nogu preko nekoliko. Hm a mozda su to i ruke, nemam pojma, bojim se i pitat jerbo ak jesu neznam dali bi uspjela zbrisat sa me se ne docepaju.

 Daklem ode ja sada u svoje nocne more a vama kao i uvijek

evo BEEELJ

 

 

 

 

 

 

Sami dajemo dozvole i dopuštenja.

O JES

-SRETNA SAM KAJ SAM DEBELA

sad znam zakaj vele da se depresija lijeci slatkim

 

-SRETNA SAM KAJ PUSIM KO PARNA LOKOMOTIVA

kad imam onda dimim a kad nemam onda se narafski dime zivci

 

-SRETNA SAM KAJ DELAM

stetu samo jer posla jos uvjek nemam

 

-SRETNA SAM KAJ SAM SE RJESILA SVE ZLATNINE

lazem, ostala su mi jos dva prestena koje nedam

 

-SRETNA SAM KAJ NEMAM INTERNET

jer tko je vidio surfat a kamoli slat molbe

 

-SRETNA SAM KAJ NEMAM TELEFON

mislim aparat jos imam, ali bemu ko je vidio da se s njim telefonira

 

-SRETNA SAM KAJ OVISIM O DRUGIMA

ko je vidio brinut se sam za sebe a kamoli za za nekog drugog

 

-SRETNA SAM KAJ IMAM PUN ORMAR RACUNA

neplacenih naturlih, ali koga briga

 

-SRETNA SAM KAJ NEMAM AUTO

kaj ce mi kad i tak nemam s cim produzit vozacku

 

-SRETNA SAM JOS ZBOG GOMILE STVARI

 

 

O JES EV VAM BEEELJ

To je to. Samo se nemoj previše zapustit. :)

-SRETNA SAM JOS ZBOG GOMILE STVARI -----i ja

hehe ... orginalo ... x)

Daklem krene JA u akciju. Naime več sam neko vrijeme na prisilnom godišnjem odmoru. Ako izuzmemo tu i tamo neko kratkotrajno šetanje na posal, godišnji odmor (zapravo bi se moglo reči teror) traje uh nesmijem ni reči koliko.

No eto kak sam rekla krene to JA u potragu za poslom.

Vani se i pingosi rušiju u nesvjest, polarni međedi žicaju za čaj, a JA se vojza plavim gromom i drapa cipeliče. Da za vašu informaciju moj little tenkič nije više moj. Šmjc, al tak je moralo biti. Eh i tako ZET vojza JA nožice.

Odhajza JA na svoje zadnje radno mjesto. Evo mene viče JA. O to ste VI, da, da znate ugovor koji smo sklopili i rasklopili zaštitio je sam sebe i sad ste osuđeni na propast.

Grrr, kako? Zašto? Protiv koga? S kim? S čim? I svi ostali padeži koji mi baš nisu u krvi. Prokletstvo veliko. A sve je moglo biti superiška da se smotanci nisu zaštitili narafski na moju nesreču.

I ode JA u obilazak agencija. Onih smotanih kojih kao ima preko nekoliko i di se morti more najti nekakav bar privremeni poslič. Figa, nema niš.

E a sad krene JA ne plavim gromom, nego plavim kotačima put svoje kučice. Zicne JA svoje veliko dupe na toplu sjedalicu jer ima još mjesta, polako ulaze čovječuljci, zuj sim zuj tam i neki dum na sjedalicu.

Taman minuticu do brmm uleče hm kako ga nazvati, mamlaz, zbunjola, maskota, mulac,klaun. Ma svašta nešto.

Pol metarske dredlokse zvezal u rep navrh glave. Na ušesa natrkeljal dve sluške velike ko kotači. No to sve bi još i prošlo među ljudima samo sa čuđenjem ali.... narafski postoji ono ali.

Buahaha, buahaha, buahaha.

Pol busa umire od smijeha.

Zicne dripac na sjedalicu drito iza tete koja je do mene. Gledam ja njega u staklu i narafski buahaha, buahaha, buahaha. Tak se dobro nisam več dugo nasmijala.

Znam ja sad se pitate zakaj.

Vrlo jednostavno, ko zna kaj sluša. To niko od nas nije uspjel proaktat, jer oni kotači na njegovim ušesima ne propuštaju nikakve zvukove, al zato dešec zjeva sve u šesnajst kao da pjeva. Da, da pjeva on al bez ikakvog puštanja glasa. Drma glavom napred natrag, lijevo desno. Bubnja rukama po koljenima. Sjedeči pleše u ritmu muzike koju samo on čuje.

Bus skoro krcat ekipom koja ide u školu. I naravno vrište od smijeha. One stare tetkice gledaju ga sa zgražanjem. Mlađa ekipa vadi mobitele, kreče slikanje a bogme i susjed na drugoj strani počeo snimat i video.

Youtube stiže nezaboravan doživljaj. Facebook, nemoj se jako smijat. Dozvoljeno je samo malo.

Eto tako je JA završio putešestvije tog dana. Uz JA postoji i ja a bog i bogme i Ja.

Sve su to druge osobe i ak budete dobri možda saznate i putešestvije tih ja.

 

A sad uživajte u BEEEEELJ. 

 

Moli se pošteni nalaznik moje sreće da mi ju vrati.
Hvala

Miky-paa...što da ti kažem...Sretno u potrazi za srećom.Pozdrav =)

Daklem, pitaju i pitaju.

Heh nastavak slijedi. Opet daklem dijagnoza glasi: malo luda, malo opičena, pa onda puno luda i puno opičena, okrenuta ful naglavačke. Al zapravo to nije niš novo, pa i dalje mogu sračkat ovdje bez straha od posljedica.

LOL. Vratio se stari dobri duh. Buahhaha.

Ko se boji, šic odavde.
Wehee, od neki dan nemam probema sa probavom. Naime na nagovor jedne ženice oprla sam jednu stranicu drage nam naše "pametne prijateljice". Krenula ona uz pomoč sunca, mjeseca, plime i oseke u jedan projekt. I kako ide naslov one emisije neke: Na početku bijaše riječ!

Ma sve pet, ev ti na napokon proradile vijuge. Hm a onda pao mrak, nema više ni sunca ni mjeseca. Totalna pomrčina. Jer rječnikom mojeg bungonje krenuli tekstovi. I eto mam ja dobila trčkalicu. U strahu za svoje zdravlje zaboravih naslov stranice jerbo bi vrlo lako mogla postat bulimičarka. Pročitaš dva reda i mam počneš pjevat opericu Rigoleto.
Eh to bi za danas bilo od moje maleknkosti sve.

A sad slobodno pustite vodu.
I narafski ev vam
BBBBEEEEEELJ

Hvala na beeelju, veseli me uvijek, mada nisam baš potpuno razumio tekst, a možda nije ni važno da ga ja razumijem. Novigradski osmijeh

Potop, nema više sunca, nema više radosti, nema više smisla.
U nasljeđe ostavljam samo očaj i tugu.
Oprostite mi svi.

Najviše djeca.
Ja sam oprostila svima, nije teško.

tko zna oprostiti to je plemenit čovijek....pozdrav...

jesi li bila u new orleansu za vrijeme katrine?

Uf kak bi rado iz sebe istresla neke stvari al nesmijem, to bu ipak završilo samo na papiru. Lomim se kao i ovo šugavo vrijeme, više kiša nego sunce. Opalilo me pošteno, opet sami crnjaci.

Uzalud mi trud mi svirači.

Gdje god stanem tu trava više ne raste, kaj god primim pretvori se u govno i čega se god primim propadne. Ima li smisla uopče trošit ovaj zrak koji udišem.

Nemam pojma,to mi je sve veča dilema. Dost...dost...dost...šutim